Nedavno objavljena laboratorijska ispitivanja u okviru kampanje TOKSIČNI RAČUN pokazala su da skoro svi fiskalni računi u Srbiji sadrže opasnu hemikaliju bisfenol A (BPA).
Bisfenol A (BPA) je supstanca za koju je dokazano da može štetno da utiče na plodnost, da ometa rad endokrinog sistema (endokrini disruptor), može da izazove alergijske reakcije na koži i iritaciju respiratornih organa, kao i da dovede do teškog oštećenja oka. Bez obzira na to, BPA je i dalje jedna od globalno najkomercijalnijih hemikalija.
U proizvodnji termalnog papira, ova hemikalija se koristi kao razvijač boje. BPA nije hemijski vezan za papir tako da pri kontaktu sa kožom dolazi do njegove migracije i apsorpcije u kožu. BPA se takođe koristi u proizvodnji polikarbonatne plastike (sa oznakom za reciklažu broj 7), epoksidnim smolama kao unutrašnji premaz u konzervama za hranu i piće, ali i u mnogim drugim proizvodima poput CD i DVD diskova, matičnih ploča, boja i lakova.
KAKO BPA DOSPEVA U TELO?
Prema sadašnjim saznanjima, unos bisfenola A u ljudski organizam je prvenstveno peroralnim putem, odnosno putem hrane, a zatim i dermalno, odnosno kontaktom preko kože.
Evropska agencija za bezbednost hrane (EFSA) 2015. godine je procenila da je termalni papir drugi po redu izvor izloženosti BPA posle hrane. Naime, pri kontaktu sa kožom, dolazi do transfera BPA sa termalnog papira i koža ga apsorbuje tako da se ova hemikalija ne može isprati sa kože. Ipak, pokazano je da se deo BPA može isprati sa kože pranjem ruku odmah nakon kontakta sa termalnim papirom. Izloženost ljudi putem transfera BPA sa fiskalnih računa, na radom mestu i u opštoj populaciji, izučavana je u mnogim studijama, različitim pristupima i metodologijama. Iako se rezultati razlikuju u zavisnosti od primenjene metodologije, oni jasno pokazuju na izloženost putem dermalnog kontakta igra važnu ulogu u ukupnoj izloženosti ljudi na BPA, a pogotovo na radnom mestu.zloženost putem dermalnog kontakta igra važnu ulogu u ukupnoj izloženosti ljudi na BPA, a pogotovo na radnom. mestu.
Evropska Agencija za hemiklaije (ECHA) je tokom 2016. godine objavila Izveštaj o proceni rizika i socio-ekonomskoj analizi gde se naročito ističe da postoji značajan rizik po zdravlje ljudi koji su na svom radnom mestu svakodnevno izloženi BPA iz fiskalnih računa, kao što su zaposleni na kasama u trgovinskim lancima, naročito trudnice, jer se efekat BPA može ispoljiti na razvoj ploda ili u kasnijim periodima razvoja deteta, kao što je period adolescencije ili reproduktivni period. Na osnovu mišljenja ECHA, Evropska komisija je u decembru 2016. godine donela odluku o zabrani/ograničenju upotrebe BPA u termalnom papiru, ukoliko je koncentracija BPA veća ili jednako 0,02%, a koja će se sprovoditi od 2020. godine.
PREPORUKE ZA SMANJENJE IZLOŽENOSTI BPA IZ FISKALNIH RAČUNA
Imajući u vidu razliku u ponašanju stanovništva u Srbiji u odnosu na EU (npr. manja zastupljenost elektronskog načina plaćanja), zatim organizaciju sistema poslovanja (duži vremenski period proveden u redovima za čekanje, BPA se nalazi i u termalnom papiru sa brojevima za čekanje u redu, npr.bankama i poštama), može se pretpostaviti da su građani Srbije više i duže izloženi BPA. Takođe radnici na kasi izdaju i fiskalne račune i slip račune za plaćanje karticama što udvostručuje izloženost, a za razliku od nekih zemalja EU gde postoji politika da se kupac pita želi li štampu računa, kod nas je izdavanje fiskalnog računa obavezno zakonom.
Kako biste smanjili izloženost, preporučujemo da:
